Милица Вукашиновић-Весић, Марија Андјелковић, Тамара Стојменовић, Ненад Дикић, Марија Костић, Дјордје Ћурчић

Степен знојења и унос течности код младих елитних кошаркаша на Првенству Европе ФИБА У20

Увод/Циљ. Претходна истраживања у многим спортовима указују да континуирано вежбање, посебно при високим температурама, може да проузрокује обилан степен знојења и губитак воде и електролита, смањујући на тај начин спортску способност. Многе од ових студија спроведене су у току тренинга, али ретко за време неког званичног такмичења. Циљ ове студије био је да се одреди степен хидрације пре и после утакмице, унос течности и губитак течности путем знојења код младих кошаркаша током шампионата Европе за млађе од 20 година. Методе. Студија је спроведена на 96 кошаркаша, старости 19 ± 0,79 из осам националних тимова. Амбијетална темература износила је 30 ± 2ºЦ, влажност 55 ± 4%, а просечно активно време у утакмици 18,8 ± 10,5 минута. Праћени су следећи параметри хидрације: количина попијене течности, количина излученог урина, степен знојења, проценат дехидрације, параметри урина (специфична тежина, боја и осмоларност), телесна маса и површина тела. Резултати. Нашли смо да је просечни унос течности износио 1,79 ± 0,8 Л/х, степен знојења 2,7 ± 0,9 Л/х, количина излучене течности 55 ± 61 мЛ, а проценат дехидрације 0,99 ± 0,7%. На основу осмоларности урина, више од 70% играча било је дехидрирано пре утакмице и тај процес се наставио у току утакмице. Разлика у телесној маси (0,9 ± 0,7 кг) пре и после утакмице била је статистички значајна. Постојале су статистички значајне корелације између степена знојења и количине унете течности, осмоларности урина, губитка телесне масе, површине тела и степена дехидрације. Количина унете течности корелисала је са степеном дехидрације, губитком телесне масе, специфичном тежином урина и бојом урина. Степен знојења, који се разликовао између тимова, био је највиши код центара када је израчунован у односу на ефективно време у току игре. Закључак. Већина кошаркаша започиње такмичење дехидрирана, не успева да компензује губитак зноја у току утакмице и наставља да буде дехидрирана без обзира на врсту унете течности. Ови резултати указују да стратегија хидрације мора бити пажљиво разматрана, не само од стране играча већ и од тренера и тимских лекара.