Povezanost IL-1β, IL-1α, IL-6 i E-selektina sa dijastolnom disfunkcijom kod obolelih od dijabetesa melitusa tipa 2 sa očuvanom ejekcionom frakcijom

Uvod/Cilj. Značaj hronične inflamacije, endotelne disfunkcije, određenih citokina i selektina u razvoju dijabetesa melitusa tipa 2 (DMT2) i kardiovaskularnih bolesti (KVB) je sve očigledniji i potkrepljeniji dokazima. Međutim, uloga hronične inflamacije u razvoju dijastolne disfunkcije (DD) u ranim fazama kardiomiopatije kod obolelih od DMT2 je nedovoljno proučena. Cilj rada bio je da se ispita moguća povezanost interleukina (IL)-1β, IL-1α, IL-6 i E-selektina sa DD kod obolelih od DMT2 kod kojih je ejekciona frakcija (EF) srca još uvek očuvana. Metode. Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 74 ispitanika podeljenih u dve grupe: grupu sa dokazanim DMT2, odnosno dijabetes grupu (DG) (n = 45), i kontrolnu grupu (KG) (n = 29) zdravih ispitanika. Upoređivani su ehokardiografski parametri DD i nivoi IL-1β, IL-1α, IL-6 i E-selektina u serumu između dve grupe i ispitana je korelacija ehokardiografskih parametara DD i serumskih biomarkera u obe grupe. Rezultati. Kod ispitanika obolelih od DMT2 utvrđene su statistički značajno različite vrednosti parametara DD u poređenju sa KG, ali i više vrednosti IL-6 (19 pg/mL vs. 12 pg/mL, p = 0,002), E-selektina (2 036 pg/mL vs. 1 522 pg/mL, p < 0,001) i IL-1α (46 pg/mL vs. 37 pg/mL, p = 0,003). Većina ispitanika koji su ispunjavali ehokardiografske kriterijume DD bila je iz DG. Kod ispitanika sa dokazanom DD utvrđene su statistički značajno više vrednosti IL-6 (20,5 pg/mL vs. 16 pg/mL, p = 0,003) i IL-1β (15,0 pg/mL vs. 11,4 pg/mL, p = 0.036) u odnosu na ispitanike bez DD. Zaključak. Rezultati našeg istraživanja ukazuju da postoji povezanost hronične upale i ehokardiografskih parametara sa nastankom DD u fazama očuvane srčane EF kod obolelih od DMT2.