Uvod. Fridrajhova ataksija (FA) je autozomno recesivna, neurodegenerativna bolest. Ataksija kao glavni simptom zahvata trup, uz njihanje, nestabilnost i padove, kao i ekstremitete, uz sve teže obavljanje aktivnosti svakodnevnog života. Fizikalna terapija se prepoznaje kao sredstvo za tretman fizičkih simptoma i postizanje maksimalne funkcije obolelih osoba. Prema našim saznanjima, ne postoje studije koje su ocenjivale korisnost tehnika stabilizacije proprioceptivne neuromišićne facilitacije (PNF) u rehabilitaciji bolesnika sa tom dijagnozom. Prikaz bolesnika. Prikazujemo ženu staru 26 godina sa FA koja je imala težak oblik ataksije trupa i ekstremiteta, teškoće u govoru i slabu sposobnost hodanja. U toku tronedeljne rehabilitacije primenjen je individualno prilagođen program fizikalne terapije, baziran na tehnikama stabilizacije PNF. Primenjeni rehabilitacioni program rezultirao je opštim funkcionalnim poboljšanjem. Smanjenje ataksije je registrovano Skalom za procenu i ocenu ataksije (Scale for the Assessment and Rating of Ataxia – SARA). Instrumentom za merenje funkcionalne nezavisnosti (Functional Independence Measure – FIM) – komponenta kretanja, pokazana je veća nezavisnost u hodu. Zaključak. Rehabilitacioni program zasnovan na tehnikama stabilizacije PNF može smanjiti ataksiju i poboljšati sposobnost hodanja kod obolelih od FA.