Broj: Vojnosanit Pregl 2017; Vol. 74 (No. 5)
Benigni paroksizmalni tortikolis u detinjstvu – mogućnost dijagnostičke greške
Autori:
Dragan Zlatanović, Lidija Dimitrijević, Anita Stanković, Biljana Balov
Preuzmite ceo članak u PDF formatu
Uvod/Cilj. Benigni parosizmalni tortikolis (BPT) je retka paroksizmalna diskinezija koja se manifestuje iznenadnom pojavom prinudnog položaja glave, izolovano ili udruženo sa povraćanjem i ataksijom. Smatra se da BPT kompletno iščezava u detinjstvu ili evoluira u druga stanja kao što su: benigni paroksizmalni vertigo, sindrom cikličnog povraćanja, abdominalna migrena, hemiplegična migrena, poremećaj pokretljivosti i/ili migrena sa aurom. Cilj ovog rada bio je da se fokus usmeri na BPT, jer ovaj entitet često ostaje neprepoznat u pedijatrijskoj praksi, pa se preduzimaju opsežne i nepotrebne dijagnostičke i terapijske procedure. Metode. Tokom petogodišnjeg perioda (2009–2014) u Kliničkom centru Niš, (Niš, Srbija), praćeno je dvanaestoro dece sa BPT. Prikupljani su podaci o obeležjima tortikolisa, starosti dece prilikom inicijalne pojave poremećaja, dužini epizoda i pridruženim simptomima, o učestalosti epizoda, starosti u kojoj je poremećaj iščezao, posledicama prisutnim nakon petog rođendana i podacima u vezi sa porodičnom anamnezom BPT, migrene i kinetoze. Sva deca su praćena tokom perioda od 48–72 meseca. Rezultati. Praćenjem je obuhvaćeno 6 dečaka i 6 devojčica. Prva pojava simptoma je kod 84% ispitanika bila pre 8. meseca života. Kod svih ispitanika epizode tortikolisa javljale su se iznenada i spontano prilikom buđenja. Tortikolis se ispoljavao u trajanju odnekoliko časova do nekoliko nedelja. Kod 58% ispitanika tortikolis se održavao više od jedne nedelje. Frekventnost epizoda kretala se od jednog pojavljivanja u tri dana do jednog pojavljivanja u 25 dana. Epizode su bile češće i duže su trajale u prvim mesecima života i imale su tendenciju prestanka sa odrastanjem deteta. Uzrast kada su se epizode sa tortikolisom završavale kretao se u rasponu od 11 do 62 meseca. Kod 11 (96%) ispitanika poremećaj je nestajao pre petog rođendana. Kod svih ispitanika nije postojala pozitivna porodična anamneza za BPT. Kod 6 ispitanika članovi porodice su imali kinetozu, dok je kod 6 ispitanika porodična anamneza bila pozitivna i za migrenu i kinetozu. Svi ispitanici su imali normalan razvoj motoričkih funkcija i sposobnosti govora. Nakon nestanka BPT, kod dvoje dece razvili su se drugi oblici periodičnih sindroma. Kod jednog dečaka ustanovljena je migrena bez aure, dok su se kod jedne devojčice ispoljila ciklična povraćanja. Zaključak. BPT je benigni poremećaj vezan za rano detinjstvo i često udružen sa migrenom. Obično se ne dijagnostikuje na vreme, pa se deca bespotrebno podvrgavaju brojnim ispitivanjima. Zbog toga je veoma važno blagovremeno prepoznati i pratiti ovo stanje čime bi se izbegle obimne, nepotrebne i neprijatne dijagnostičke i terapijske procedure.