Uvod/Cilj. Starije osobe sa orofaringealnom disfagijom (OD), koje borave u domovima za stare bez kliničkog vođstva, mogu spontano, kroz prilagođavanje ishrani i gutanju, usvojiti kompenzacione strategije. Međutim, ograničeni su dokazi o spontanoj pojavi fleksije glave (head flexion – HF) i posturalnih adaptacija. Cilj rada bio je da se kod starijih osoba sa pozitivnim skriningom na OD (screening positive for OD – spOD) istraži adaptivni položaj glave i njihanje trupa (trunk sway – TS) tokom gutanja. Metode. Na osnovu prisustva poremećaja gutanja, utvrđenog testom gutanja 100 mL vode, ukupno 45 starijih osoba klasifikovano je u dve grupe: grupa spOD i skrining negativnu grupu (non-spOD grupa). Položaj glave procenjivan je pomoću akcelerometra na „pametnom“ telefonu, dok je TS evaluiran primenom Swaymeter-a. Podaci su analizirani korišćenjem tehnika obrade slika. Upoređivanje rezultata grupa izvršeno je korišćenjem multivarijantne analize kovarijanse (multivariate analysis of covariance – MANCOVA), sa Bonferonijevom korekcijom, nakon čega je sprovedena potvrdna multivarijabilna linearna regresija. Da bi se istražilo prepoznavanje spontanih strategija, sprovedeni su polustrukturalni intervjui sa ispitanicima spOD grupe. Rezultati. Grupa spOD (n = 21) pokazala je značajno veću maksimalnu HF tokom gutanja u poređenju sa non-spOD grupom (n = 24) (p = 0,0002). Nisu primećene značajne razlike između grupa u parametrima TS (p > 0,00625). Linearnom regresijom pokazana je pozitivna veza između spOD i maksimalne HF: B = 13,46, 95% confidence interval: 6,50–20,41, p < 0,001. Učesnici su u intervjuima prijavili različite svesne strategije (npr. mali zalogaji, upotreba vode, zadržavanje daha), ali niko nije pomenuo HF ili TS. Zaključak. Uprkos rezultatima za HF i TS kod starijih osoba, ovom studijom preseka ne može se utvrditi da li je HF kompenzatorna funkcija ili je samo povezana sa OD. Shodno tome, na osnovu ovih nalaza se ne mogu doneti kliničke preporuke.