Iako se često posmatra kao oboljenje opšte populacije, klinička zapažanja ukazuju na to da značajan deo pregleda zbog bola u kolenu usled osteoartritisa obuhvata upravo zaposlene u zdravstvu, što upućuje na moguće opterećenje koje prevazilazi očekivani nivo za odrasle osobe istog životnog doba. U postojećim istraživanjima navodi se visoka učestalost simptoma oboljenja kolena kod zdravstvenih radnika, uključujući prevalenciju od 47% za mišićno skeletne poremećaje kolena povezanih sa poslom kod perioperativnih medicinskih sestara. Međutim, ova istraživanja se bave simptomima, a ne dijagnostikovanim osteoartritisom, ostavljajući nedovoljno ispitan stvarni teret strukturnog oboljenja u toj populaciji. Radne obaveze koje uključuju dugotrajno stajanje, intenzivno hodanje, često okretanje, klečanje, čučanje i fizički zahtevno zbrinjavanje bolesnika, nameću trajno opterećenje koje može ubrzati degeneraciju zgloba. Povećanje starosne granice za penzionisanje dodatno produžava godine izloženosti, povećavajući rizik od hroničnih mišićno skeletnih oboljenja. Uprkos tome, osteoartritis kolena ostaje uglavnom odsutan iz politika zaštite na radu. Intervencije na radnom mestu čiji troškovi nisu veliki, poput struktuiranih pauza za kretanje, kratkih vežbi snage i dosledne upotrebe pomagala, predstavljaju obećavajuće pristupe, iako su trenutni dokazi ograničeni i potrebna su dalja istraživanja radi potvrde njihovog preventivnog efekta. Zakonom regulisane mere, poput skraćenog radnog vremena za starije radnike, mogu dodatno smanjiti kumulativno opterećenje. Nova tehnološka rešenja, uključujući pomoć robota u zbrinjavanju bolesnika, pokazuju potencijal za smanjenje izloženosti velikim silama. Prepoznavanje osteoartritisa kolena kao problema profesionalnog rizika koji se može sprečiti, ključno je za očuvanje pokretljivosti, dobrobiti i dugoročne radne sposobnosti zdravstvenog kadra.