Uvod/Cilj. Vojno osoblje je često izloženo visokim nivoima buke, gde gubitak sluha može uticati na njihove borbene sposobnosti. Cilj rada bio je da se proceni uticaj impulsne buke koju proizvodi pucanje vatrenim oružjem tokom vežbi gađanja, analizira uticaj buke tonskom audiometrijom i poveže sa polnim razlikama i faktorima rizika za oštećenje sluha. Metode. U studiju je bilo uključeno 105 kadeta, 75 muškaraca i 30 žena, uzrasta od 19 do 25 godina, koji u sklopu svog školovanja obavljaju redovna gađanja iz vatrenog oružja u toku vojne obuke. Posmatrali smo rezultate audiometrijskog ispitivanja sprovedenog u tri termina: 24 h pre izlaganja buci, neposredno nakon izlaganja buci [gađanje iz pištolja „Crvena Zastava“ 99, tj., CZ99] i 24 h nakon izvršenog gađanja. Podaci o faktorima rizika dobijeni su iz upitnika sa anamnestičkim podacima kadeta. Rezultati. Neposredno nakon izlaganja pucnju, dolazilo je do značajnog senzorineuralnog oštećenja sluha na 2.000 Hz i 4.000 Hz, uz kompletni oporavak nakon 24 h. Naša studija je pokazala da su ispitanici muškog pola osetljiviji na ovakvo izlaganje buci u odnosu na ispitanice ženskog pola. Takođe, ustanovili smo da je 22,9% ispitanika imalo faktore rizika za oštećenje sluha nakon pucnja, što uključuje pušenje, izloženost buci u poslednjih 7 dana, rad na terenu u poslednja 72 h i nasledni gubitak sluha u porodici. Zaključak. Uprkos regularnom korišćenju zaštitnih sredstava za sluh, oštećenje sluha nakon akutne akustične traume izazvane pucanjem kod pripadnika vojne populacije ostaje neizbežno i izraženije je kod muškaraca u odnosu na žene. Naši rezultati ukazuju da postojanje faktora rizika za oštećenje sluha doprinosi privremenom povećanju praga sluha tj. smanjenju sluha.