Uvod/Cilj. Poslednjih decenija, telepsihologija se postepeno razvijala zahvaljujući sve većoj dostupnosti digitalnih tehnologija. Međutim, njena ekspanzija bila je podstaknuta pandemijom i uvođenjem pravila socijalnog distanciranja. Cilj rada bio je da se utvrdi nivo korišćenja računara i interneta u svakodnevnom radu psihologa u Srbiji. Metode. Primenjen je hibridni istraživački dizajn, istraživanje anketnog tipa sa analizom sadržaja. Anketa je imala 70 pitanja koja su se odnosila na korišćenje digitalne tehnologije u praksi psihologa. Nacionalna anketa obuhvatila je 340 diplomiranih psihologa oba pola i svih starosnih kategorija. Učesnici su radili u različitim regionima Srbije, pokrivajući skoro sve delatnosti psihološke prakse, uključujući zdravstvo, prosvetu, industriju, vojsku, i privatnu praksu. Rezultati. Pitanja koja se upućuju psiholozima kada se ispitanik šalje na procenu testovima najčešće su se odnosila na eksploraciju ličnosti, dijagnostičke/neuropsihološke procene i procene vezane za psihoterapiju. U ukupnom uzorku, čak 51% psihologa u Srbiji radilo je on-line terapiju, dok je značajno manje anketiranih (17%) radilo procenu testovima putem interneta. U proceni su najčešće korišćeni testovi domaće proizvodnje, koji su već dugo u upotrebi, a manji broj psihologa koristio je nove psihološke instrumente. Anketa je pokazala da su mlađi psiholozi i psiholozi iz Beograda pozitivnije vrednovali telepsihologiju u poređenju sa starijim psiholozima i psiholozima koji su živeli i radili u drugim sredinama. Terapijska orijentacija anketiranih nije bila značajna za procenu uspešnosti telepsihologije. Zaključak. Rad daje pregled aktuelnog stanja u oblasti procene ličnosti i pokazuje da je korišćenje digitalne tehnologije i telepsihologije u Srbiji razvijenije od profesionalne regulative i edukacije psihologa o tom modalitetu. Za široku primenu telepsihologije u radu psihologa potrebno je da se u nastavni plan i program predmeta na fakultetima i u svetu i kod nas uvedu teme vezane za taj specifični modalitet.