Uvod/Cilj. Najčešće molekularne promene kod astrocitoma visokog stepena uključuju mutaciju gena izocitrat dehidrogenaze (IDH), gubitak 1p19q i mutaciju p53. Cilj rada bio je da se utvrde prevalencija astrocitoma visokog stepena i glioblastoma, i da se ispitaju obrasci imunohistohemijskog bojenja IDH1, alpha-thalassemia/mental retardation X-linked (ATRX), p53 i Ki-67, kao i morfološki nalazi neoplazije, odgovor na lečenje i efekti na prognozu. Metode. Studijom su obuhvaćeni bolesnici sa IDH mutiranim ili IDH-wild-type glijalnim tumorima, dijagnostikovanim u našoj ustanovi od januara 2016. do januara 2022. godine. Bolesnici su bili podeljeni u grupe prema starosti: 7–40, 41–55, 56–64 i ≥ 65 godina. Analiziran je uticaj demografskih i kliničkih osobina bolesnika na njihovo preživljavanje. Ispitivani su efekti parametara IDH1, p53, ATRX i Ki-67 na uspešnost lečenja i prognozu. Za poređenje nezavisnih kategorijalnih varijabli korišćen je Chi-square test, dok je za zavisne kategorijalne varijable između grupa korišćen McNemar-ov test. Kaplan-Meier i Cox proporcionalni regresioni model (forward model) su korišćeni za procenu vremena preživljavanja [srednja vrednost (SV) i medijana (M)], stopa neuspeha i stepeni rizika (hazard ratios). Rezultati. U studiji je bilo 115 muškaraca (56,1%) i 90 žena (43,9%). Bolesnici su bili životnog doba od 7 do 84 godine. U pogledu preživljavanja, nije utvrđena značajna povezanost između grupa formiranih na osnovu pola i starosti bolesnika (p = 0,113). Međutim, postojala je značajna povezanost između stepena glioblastoma i preživljavanja (p = 0,024). Preminulo je 65 (31,7%) bolesnika. Srednje ukupno preživljavanje svih bolesnika iznosilo je 45,2 meseca (M: 24 meseca). Dok je 45 bolesnika (21,2%) imalo IDH1 mutaciju, bez mutacije je bilo 160 bolesnika (78,8%). Ukupno preživljavanje bilo je značajno duže kod IDH1 pozitivnih bolesnika (SV: 65,8 meseci; M: 80 meseci), nego kod IDH1 negativnih bolesnika (SV: 25,7 meseci; M: 22 meseca) (p = 0,019). Zaključak. Otkriveno je da mutacije IDH1 i ATRX i prekomerna ekspresija samog p53 značajno utiču na prognozu kod bolesnika sa glioblastomom. Međutim, radioterapija i hemoterapija imale su pozitivan efekat na preživljavanje bolesnika. Preživljavanje bolesnika sa ATRX mutacijama se može povećati dodavanjem dodatnih tretmana.