Uvod/Cilj. Studije prevalencije, poznate i kao studije preseka, nude efikasan način prikupljanja visokokvalitetnih podataka o određenim zdravstvenim problemima. Cilj rada bio je da se analiza upotreba antimikrobnih lekova (AML) u ustanovi zdravstvene zaštite tercijarnog nivoa. Metode. Studija prevalencije o upotrebi AML sprovedena je u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac, Srbija, početkom novembra 2022. godine. Ovo istraživanje sprovedeno je u okviru Pete nacionalne studije, i korišćena je standardizovana metodologija Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (European Center for Disease Prevention and Control – ECDC). Prikupljeni su podaci o svim pacijentima primljenim na odeljenje pre 8 časova ujutru. Rezultati. Od 567 pacijenata uključenih u studiju, njih 246 primalo je najmanje jedan AML, što čini prevalenciju od 43,4% (95% interval poverenja 39,3–47,6). Najćešće idikacije za primenu AML bile su vanbolničke infekcije (54,9%), bolničke infekcije (19,1%), hirurška profilaksa (20,7%) i medicinska profilaksa (3,7%). Parenteralna primena predstavljala je najčešći put za aplikaciju AML (89,6%). U 97,6% slučajeva, razlozi za primenu leka dokumentovani su u medicinskom kartonu pacijenta. Cefalosporini treće generacije bili su najčešće korišćena antimikrobna grupa, sa 17,9% upotrebe, zatim karbapenemi sa 12,7%, glikopeptidi takođe sa 12,7% i fluorohinoloni sa 11,8% upotrebe. Prema Access-Watch-Reserve (AWaRe) klasifikaciji, najučestalije su propisivani antibiotici pod nadzorom (66,4%), potom antibiotici prvog izbora (28,1%), dok su rezervni antibiotici činili 5,5%. Zaključak. Neophodno je uvođenje mera za kontrolisanje upotrebe AML kako bi se očuvala efikasnost ovih lekova u budućnosti.