Uvod. Skeletne ortodontske anomalije, pogotovu one sa naglašenom vertikalnom komponentom, uvek predstavljaju izazov za interdisciplinarni pristup u planiranju njihovog lečenja. Cilj ovog rada je da se prikaže pacijentkinja sa teškom skeletnom anomalijom u sva tri pravca (vertikalnom, sagitalnom i transverzalnom). Prikaz slučaja. Pacijentkinja stara 24 godine sa malokluzijom III klase, otvorenim zagrižajem i laterognatijom, lečena je najpre ortodontskim fiksnim aparatima, pri čemu je izvršena dekompenzacija dentoalveolarnih struktura, čime su one postale usaglašene sa svojim koštanim bazama. Tako je omogućena adekvatna i dovoljna repozicija vilica. Hirurška korekcija je podrazumevala bimaksilarnu osteotomiju, jer su kod ove pacijentkinje postojali naglašeni vertikalni kefalometrijski parametri, te je bila neophodna intruzija posteriorne maksile, kao i repozicija mandibule. Time je sprečen recidiv i dobijen dugogodišnji stabilni rezultat. U retencionom periodu pacijentkinja je nosila bimaksilarne mobilne retencione aparate. Zaključak. Kombinovanim ortodontsko-hirurškim lečenjem obezbeđena je okluzija I klase sa estetski i funkcionalno zadovoljavajućim rezultatima predviđenim planom lečenja.