Uvod. Rasprostranjenost preloma donje vilice je relativno mala kod dece. Da bi se izbegli naknadni poremećaji u razvoju vilice, sem retkih izuzetaka, u lečenju se primenjuje minimalno invazivni pristup. Prikaz bolesnika. U toku igre sa ždrebetom, šestogodišnji dečak je dobio udarac kopitom u bradu. Nije gubio svest, niti je imao gađenje i povraćanje. Na osnovu kliničkog pregleda i rendgen analize postavljena je dijagnoza dislokovanog preloma donje vilice u parasimfiznoj regiji i luksacija zuba 31 i 72. U opštoj anesteziji je izvršena hirurška repozicija, uz bimanuelnu manipulaciju koštanih fragmenata do uspostavljanja optimalne dentalne okluzije, a zatim je izvršena osteosinteza donje vilice sa titanijumskim mini pločicama. Luksirani mlečni donji levi lateralni sekutić (72), koji se nalazio u liniji preloma, je ekstrahovan, a luksirani donji levi centralni sekutić (31) fiksiran čeličnom žicom za donji desni centralni sekutić (41). Ordinirana je antibiotska terapija. Dodatna imobilizacija luksiranog zuba (31) i frakture donje vilice izvršena je postoperativno, pomoću kompozitnog splinta. Posle petomesečnog opservacionog perioda nije bilo znakova patološkog pomeranja u predelu frakturne linije, luksacije zuba 31, kao ni ograničenog otvaranja usta. Zaključak. Osteosinteza mini pločicama pokazala se kao adekvatna i vrlo efikasna metoda lečenja i preporučuje se u slučajevima dislokovanog preloma donje vilice kod dece sa mlečnom i mešovitom denticijom. Neophodno je ukloniti mini pločice posle konsolidacije preloma.