Uvod/Cilj. Vađenje impaktiranih donjih (mandibularnih) trećih molara (IMTM) može biti teško zbog skrivenog položaja, anatomske strukture i ograničenog operativnog prostora. Stoga je potraga za efikasnom i bezbednom metodom ekstrakcije uvek bila u fokusu istraživanja. Cilj ovog rada bio je da se ispitaju uobičajeni postoperativni ishodi i komplikacije nakon vađenja IMTM i mogući uticaj operacije na susedni drugi molar. Metode. Ukupno 86 pacijenata kojima je izvršena IMTM, primljenih od marta 2022. do marta 2024. godine, randomizovano je u dve jednake grupe: kontrolnu grupu (KG) i ispitivanu grupu (IG), u svakoj po 43 pacijenata. Tradicionalna ekstrakcija IMTM izvršena je u KG, dok je u IG sprovedena piezohirurgija. Između dve grupe upoređeni su klinički indikatori, uobičajeni ishodi (stepen bola, stepen otoka i stepen ograničenja otvaranja usta) i komplikacije. Rezultati. Nivoi faktora bola i parodontalni status susednog drugog molara praćeni su pre i posle operacije. U IG, vreme operacije bilo je kraće i intraoperativni gubitak krvi manji nego u KG (p < 0,05). Nakon operacije, skorovi na vizuelnoj analognoj skali bili su viši u obe grupe nego pre operacije, ali su bili niži u IG nego u KG (p < 0,05). Stepen otoka i stepen ograničenja otvaranja usta bili su niži u IG u poređenju sa KG (p < 0,05). IG je imala manji procenat komplikacija nego KG 30. dana nakon operacije (p < 0,05). Zaključak. Kod vađenja IMTM, pacijenti podvrgnuti piezohirurgiji imaju zadovoljavajuće kratkoročne ishode zarastanja, praćene dobrim dugoročnim ishodima za susedni drugi molar.