Uvod. Tromboza stenta (ST) može se klasifikovati u kliničkoj praksi, prema vremenu nastanka, u ranu (0–30 dana nakon implantacije stenta), koju možemo dalje podeliti na akutnu, ukoliko se javi u prva 24 h, subakutnu (1–30 dana), kasnu (> 30 dana) i veoma kasnu (> 12 meseci). Reinfarkt miokarda usled veoma kasne ST kod bolesnika na antiagregacionoj terapiji javlja se veoma retko i može biti smrtonosan. Proceduralni i tehnički faktori su povezani sa akutnom/subakutnom trombozom stenta. S druge strane, neoateroskleroza u području stenta, upala, prerano prekidanje antiagregacione terapije, kao i neadekvatna apozicija stenta igraju važnu ulogu u kasnoj/veoma kasnoj ST. Neka istraživanja pokazala su da je etiologija veoma kasne tromboze metalnog stenta (BMS) u značajnoj meri drugačija od one nakon implantacije stenta obloženog lekom (DES). Prikaz bolesnika. Prikazali smo 56-godišnjeg muškarca sa akutnim inferoposteriornim infarktom miokarda sa elevacijom ST segmenta (STEMI) usled veoma kasne tromboze stenta, 9 godina nakon implantacije BMS, uprkos primeni antiagregacione terapije. Učinjena je uspešna tromboaspiracija, nakon čega je urađena primarna perkutana koronarna intervencija (PKI) sa ugradnjom jednog DES na mestu prethodno implantiranih stentova i tako lečili in-stent restenozu. Zaključak. Veoma kasna tromboza stenta, iako srećom retka i još nedovoljno razjašnjena, može izazvati reinfarkt miokarda, ali se može uspešno lečiti tromboaspiracijom i primarnom PKI. Ruptura plaka neointime sa posledičnom trombozom može biti uzrok veoma kasne tromboze stenta kod prikazanog bolesnika.