Uvod/Cilj. Karcinom rektuma predstavlja veliki medicinski problem širom sveta, uprkos znatnom napretku u lečenju i lokoregionalnoj kontroli bolesti. Cilj rada bio je da se utvrdi uticaj tipa mezorektalne ekscizije na pojavu lokalnog recidiva kod bolesnika operisanih od karcinoma rektuma, u trogodišnjem periodu. Metode. Klinička retrospektivna studija sprovedena je na Klinici za opštu hirurgiju Kliničkog centra u Nišu i obuhvatila je 225 bolesnika operisanih od karcinoma rektuma. Bolesnici su postoperativno praćeni 36 meseci. Metodom totalne mezorektalne ekscizije (TME) operisano je 129 (57,33%) bolesnika, a metodom parcijalne ekscizije mezorektuma (PME) 96 (42.66%) bolesnika. Muškaraca je bilo 145 (64,44%), a žena 80 (35,55%); prosečna starost 66,8 godina. Rezultati. Kod 58 (25,77%) bolesnika karcinom je bio lokalizovan u proksimalnoj trećini rektuma, kod 99 (44%) u srednjoj trećini, a kod 68 (30,22%) do 8 cm od anokutane linije. Kod 167 (74,22%) bolesnika karcinom rektuma bio je u T3 stadijumu. Metoda TME primenjena je kod svih bolesnika sa karcinomom u distalnoj trećini rektuma i kod 61,61% bolesnika sa karcinomom u srednjoj trećini rektuma. Metoda PME primenjena je kod svih bolesnika sa lokalizacijom karcinoma u proksimalnoj trećini i kod 38,38% bolesnika sa lokalizacijom u srednjoj trećini rektuma. Do pojave lokalnog recidiva došlo je kod 20 (8,88%) bolesnika. U grupi TME bilo je 12 (9,30%), a u grupi PME 8 (8,33%) bolesnika sa lokalnim recidivom, što ne predstavlja statistički značajnu razliku. Kod 75% bolesnika recidiv se javio u T3 stadijumu bolesti. Kod 55% bolesnika lokalni recidiv se javio u drugoj godini. Prosečno preživljavanje svih ispitanika iznosilo je 35 meseci. Ukupna smrtnost na trogodišnjem nivou iznosila je 5,3%. Zaključak. Nije bilo statistički značajne razlike u incidenciji lokalnog recidiva i dužini preživljavanja između bolesnika kojima je urađena TME i onih kojima je urađena PME. Tip mezorektalne ekscizije ne utiče na incidenciju lokalnog recidiva u nodus negativnim stadijumuma bolesti.