Uvod/Cilj. Pokazano je da mezenhimske matične ćelije (engl. mesenchymal stem cells – MSC) suprimiraju imunske i inflamacijske reakcije. Međutim, nije poznato da li MSC iz inflamacijom zahvaćenih tkiva, kao što su periapeksne lezije (engl. periapical lesions – PLs) ispoljavaju slične efekte. Upravo je ovo pitanje razmatrano u našem radu čiji cilj je bio da se ispita sposobnost PL-MSC da moduliraju produkciju citokina od strane imunskih ćelija lokalno. Metode. MSC su izolovane iz asimptomatskih (engl. asymptomatic – as) i simptomatskih (engl. symptomatic – sy) PL zuba. Njihov fenotip je određen metodom protočne citofluorimetrije na osnovu detekcije površinskih markera specifičnih za MSC. Antiinflamacijska i imunomodulacijska svojstva PLMSC ispitivana su merenjem produkcije citokina u kokulturi sa mononuklearnim ćelijama (engl. mononuclear cells – MNCs) izolovanim iz asPLs i syPLs. Nivo produkovanih citokina u supernatantima određivan je ELISA metodom. Rezultati. Obe PL-MSC linije karakterisao je fenotip tipičan za druge tipove MSC u kome je dominirala ekspresija CD29, CD44, CD90, CD105 i CD166 markera. Izolovane PL-MSC linije su, nezavisno od fenotipske sličnosti, ispoljile isti modulacijski efekat na produkciju citokina, ali je odgovor asPL-MNCs i syPL-MNCs bio različit, uprkos sličnom sastavu MNCs u oba tipa lezija. Oba tipa MSC linija inhibirala su produkciju proinflamacijskih citokina kao što su interleukin 1β (IL-1β) i faktor nekroze tumora α (TNF-α). Međutim, produkcija IL-8 bila je snižena jedino u kokulturi sa syPL-MNCs. PL-MSC linije su takođe modulirale produkciju imunoregulacijskih citokina. Produkcija transformišućeg faktora rasta β (TGF-β) bila je povećana u kokulturama sa oba tipa MNC, i asPL-MNCs i syPLMNCs, a nivo IL-10 bio je povećan jedino u kokulturi sa asPL-MNCs. Zaključak. Naši rezultati pokazuju da PLMSC doprinose smanjenju lokalne inflamacije i imunskog odgovora, ali je ovaj efekat verovatno manje efikasan u toku egzacerbacije inflamacije u PLs.