Tomislav Petrović, Vicko Ferenc, Dragana Radovanović, Nemanja Petrović, Milan Ranisavljević, Dejan Lukić

Značaj obuke i obrazovanja u izvođenju totalne mezorektalne ekscizije u hirurgiji karcinoma rektuma

Uvod/Cilj. U poslednje dve decenije postignut je značajan
napredak u hirurgiji karcinoma rektuma. Preoperativna radioterapija,
uvođenje staplera kopči i ponajviše unapređena
hirurška tehnika umnogome su doprineli boljim rezultatima
lečenja, pre svega smanjivanjem učestalosti ranih hirurških
komplikacija i stope lokalnih recidiva. Cilj ovog istraživanja
bio je da se uporede operativni i postoperativni rezultati u
lečenju karcinoma rektuma između dve grupe hirurga – onih
koji se usko bave kolorektalnom hirurgijom i onih koji se
ovom problematikom bave sporadično. Metode. Ova retrospektivna
studija obuhvatila je 146 bolesnika koji su operisani
na Institutu za onkologiju Vojvodine u periodu od 1.
1. 2008. do 31. 12. 2010. godine. Bolesnici su bili podeljeni
u dve grupe. U prvoj grupi N1 bio je 101 bolesnik koje su
operisali visoko edukovani hirurzi za totalnu mezorektalnu
eksciziju (TME), a u drugoj N2 bilo je 45 bolesnika koje su
operisali hirurzi bez edukacije iz TME. Rezultati. Preoperativnu
hemioiradijaciju primilo je 49 (33,56%) bolesnika. Utvrđena
je statistički značajna razlika između dve grupe u trajanju
operacije i potrebi za krvnim derivatima tokom operacije.
Dehiscenciju anastomoze indentifikovali smo kod 3 bolesnika
iz N1 grupe i kod 10 bolesnika iz N2 grupe. Sedam
(4,79%) bolesnika razvilo je lokalni recidiv nakon operativnog
lečenja. Statistički značajna razlika ustanovljena je u
broju lokalnih recidiva i dehiscencije anastomoze između
dve upoređivane grupe. Zaključak. Neophodno je kontinuirano
obrazovanje i obuka u hirurgiji karcinoma rektuma
kako bi se savladale nove tehnologije i hirurške tehnike, te
unapredili rezultati hirurškog lečenja.