Vladimir Vračarić, Željka Savić, Mirjana Živojinov, Dragomir Damjanov, Žarko Krnetić, Tatiana Jocić

Enigma eozinofilnog ezofagitisa

posredovana bolest jednjaka, koju karakterišu simptomi povez-ani sa disfunkcijom jednjaka, a histološki se definiše sa više od 15 eozinofila viđenih u mikroskopskom vidnom polju velikog povećanja, uz odsustvo gastroeozofagealne refluksne bolesti. Kod odraslih osoba, najčešće kliničke manifestacije su disfagija, refluksni simptomi, retrosternalni bol, regurgitacija i zaglavljivanje (impaction) bolusa hrane. Prikaz bolesnika. Pri-kazana je bolesnica, hospitalizovana zbog teškog oblika pank-reatitisa sa komplikacijama, koje su zahtevale veštačku venti-laciju i enteralnu ishranu putem nazojejunalne sonde, kojoj je inicijalnom ezofagoskopijom verifikovan refluksni ezofagitis. U daljem toku, osnovno oboljenje je izlečeno i uvedena je pero-ralna ishrana. Međutim, došlo je do disfagije sa regurgitacijom, a endoskopski i radiološki verifikovana je stenoza jednjaka. Pa-tohistološkom analizom utvrđeno je da se radilo o erozivnom ezofagitisu. Nakon dva meseca lečenja duplom dozom inhibi-tora protonske pumpe nije došlo do poboljšanja. Ponovljenim biopsijama sa stenotičnog segmenta prebrojano je preko 30 eozinofila u mikroskopskom vidnom polju velikog povećanja, što histološki odgovara eozinofilnom ezofagitisu. U terapiju je uveden flutikazon 880 μg dnevno oralno, u trajanju od osam nedelja, nakon čega je došlo do potpune regresije tegoba, kao i endoskopske i patohistološke remisije. Zaključak. U slučaju izostanka odgovora na konvencionalnu terapiju inhibitorima protonske pumpe, ponavljane ezofagoskopije i patohistološke analize bioptata sluznice jednjaka mogu usmeriti dijagnozu u pravcu eozinofilnog ezofagitisa, a dobar terapijski odgovor na kortikosteroide za lokalnu primenu može se smatrati kliničkom potvrdom dijagnoze.